Na sajtovima za zapošljavanje nikada više oglasa, na izlozima lokala sve češće stoje papiri sa natpisom „traže se radnici”, a poslodavci širom Srbije mesecima ne uspevaju da pronađu konobare, kuvare, vozače, majstore, magacionere, pa čak ni administrativne radnike. I dok statistika pokazuje da posla ima, realnost na terenu otvara drugo pitanje – gde su nestali radnici?
Plate porasle, ali…
Problem koji je donedavno bio vezan uglavnom za građevinu i ugostiteljstvo sada se proširio gotovo na sve sektore. Vlasnici restorana kažu da je danas lakše pronaci lokal nego dobrog konobara, građevinske firme odlažu poslove jer nema dovoljno majstora, dok pojedini poslodavci tvrde da im se na oglase danima niko ne javlja.
U ugostiteljstvu je situacija posebno teška pred letnju sezonu. Plate jesu porasle, ali ni to više nije dovoljno da zadrži radnike. Mladi sve ređe žele da rade vikende, praznike i dvokratne smene, dok oni iskusniji odlaze u inostranstvo, gde za isti posao mogu da zarade višestruko više.
PROČITAJTE JOŠ: Beograd uveo haus majstore
Ranije se na jedan oglas javi deset ljudi, danas jedva jedan ili dva. A i oni cesto odustanu posle nekoliko dana rada. Ljudi više nece da rade po svaku cenu – kaže vlasnik jednog restorana iz Beograda.
Doći do majstora naučna fantastika
Slična situacija je i medu zanatlijama. Vodoinstalateri, električari, keramičari i stolari danas mogu da biraju posao, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Mnogi građani svedoče da je danas teže pronaći majstora nego prikupiti novac za renoviranje.
Veliki problem, kažu zaposleni, nije samo plata, već i sve veći obim posla. Poslodavci sve češće pokušavaju da sa što manjim brojem ljudi održe isti obim posla, pa ono što su nekada radila dva ili tri radnika danas cesto pada na jednog zaposlenog u smeni. U trgovinama, restoranima, magacinima i kancelarijama zaposleni istovremeno obavljaju više razlicitih poslova, zbog čega su pritisak i iscrpljenost mnogo veći nego ranije.
Mnogi radnici upravo zbog toga brzo odustaju. Kažu da više nije problem samo koliko se radi, već i tempo koji se očekuje tokom cele smene, cesto bez dovoljno odmora i sa stalnim manjkom ljudi.
Istovremeno, veliki broj kvalifikovanih radnika poslednjih godina otišao je u Nemačku, Austriju i druge evropske zemlje, gde za isti posao mogu da zarade više i rade u uređenijim uslovima. To se posebno vidi u građevini, transportu i ugostiteljstvu, gde poslodavci sve teže popunjavaju radna mesta.
Zbog manjka domaće radne snage, pojedine firme pokušavaju da rešenje pronađu u uvozu radnika iz Azije i drugih zemalja. Strani radnici danas se mogu videti na gradilištima, u fabrikama, pa čak i u restoranima i dostavi hrane. Ipak, mnogi smatraju da to nije trajno rešenje, vec pokazatelj koliko se domace tržište rada promenilo.
Promenili su se i sami ljudi. Mlađe generacije danas više cene slobodno vreme, fleksibilnost i privatni život, pa sve manje pristaju na iscrpljujuce smene i rad bez jasnih uslova.
