Mladi sa invaliditetom u Srbiji i dalje predstavljaju jednu od društvenih grupa koja se suočava sa najvećim rizikom od socijalne isključenosti. Iako je poslednjih godina unapređen zakonski okvir u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i zaštite od diskriminacije, praksa pokazuje da su prepreke i dalje brojne – od nepristupačne infrastrukture i nedovoljne podrške u obrazovanju do otežanog zapošljavanja i ograničenog učešća u društvenom životu.
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi oko pola miliona osoba sa invaliditetom, odnosno približno 8% ukupne populacije. Tačan broj mladih osoba sa invaliditetom nije poznat, jer ne postoji jedinstvena i potpuno usklađena evidencija, što stručnjaci godinama navode kao jedan od ključnih problema za kreiranje adekvatnih politika.
Obrazovanje: inkluzija postoji, ali nije jednako dostupna svima
Jedan od najvećih izazova za mlade sa invaliditetom jeste obrazovanje. Iako je inkluzivno obrazovanje zakonski garantovano, kvalitet podrške značajno varira od škole do škole i od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Mnogi učenici nemaju pristup asistivnim tehnologijama, personalnim asistentima ili adekvatno prilagođenim nastavnim materijalima.
Istraživanja pokazuju da su deca i mladi sa smetnjama u razvoju češće izloženi diskriminaciji i vršnjačkom nasilju. Čak 45% roditelja navelo je da su njihova deca doživela vređanje, omalovažavanje ili uznemiravanje zbog invaliditeta, dok je 17% takvih situacija dolazilo upravo od vršnjaka u školi.
Psiholog Sandra Bijelac kaže da se posledice takvog ponašanja kasnije mogu odraziti na mnogo aspekata njihovog života, pogotovu kod osoba sa invaliditetom koje već jesu ranjiva grupacija unutar društva.
- Veoma je važno da pravovremeno reagujemo da se takva ponašanja prepoznaju i da se na vreme pruži adekvatna podrška onima koje takve oblike ponašanja trpe da kasniji segmenti života poput razvoja identiteta i socijalizacije ne bi trepeli.
Diskriminacija i socijalna izolacija
Negativni stereotipi i predrasude i dalje predstavljaju ozbiljnu prepreku. Oko 29% dece i mladih sa invaliditetom doživelo je odbijanje ili nemogućnost korišćenja javnih usluga zbog nepristupačnosti objekata ili neprilagođenih uslova.
Dodatno zabrinjava podatak da gotovo četvrtina roditelja (24,6%) sumnja da je njihovo dete bilo izloženo nekom obliku nasilja ili zlostavljanja. Stručnjaci upozoravaju da su mladi sa invaliditetom znatno ranjiviji na nasilje od svojih vršnjaka iz opšte populacije.
Kada je reč o podršci porodice, naša sagovornica ističe da od porodice polazi sve.
- Kako će se jedno mlado biće sa invaliditetom razvijati zavisti od odnosa u porodici, od njene dinamike i sistema vrednosti. Posle porodice, najznačajniji je uticaj vršnjaka, jer deca svoj identitet razvijaju prvo unutar porodice, a kasnije unutar vršnjačke grupe. Važno je da ona bude dovoljno senzibilna na različitost, a to opet polazi od porodice. Važno je da se različitost ne tretira nkao hendikep ili nedostatak, već baš tako – kao različitost. To što je neko različit, ne znači da je manje vredan – kaže ona.
Zapošljavanje: najveći izazov nakon školovanja
Prelazak iz obrazovanja na tržište rada jedan je od najtežih koraka za mlade sa invaliditetom. Iako država propisuje kvote za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i obezbeđuje određene subvencije poslodavcima, rezultati su i dalje skromni. Više od polovine poslodavaca ne poznaje dovoljno procedure i mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, što dodatno otežava njihovo uključivanje na tržište rada.
Mladi sa invaliditetom često navode da se prilikom traženja posla suočavaju sa predrasudama poslodavaca, nedostatkom prilagođenih radnih mesta i ograničenim mogućnostima za stručno usavršavanje. Zbog toga su češće nezaposleni, ekonomski zavisni od porodice i izloženi riziku od siromaštva.
Psiholog Sandra Bijelac ističe da društvo kao prostor u kome se osoba samoostvaruje i samovrednuje je jako važan segment i zato je bitno da društvo bude senzibilisano za osobe s abilo kojom vrstom hendikepa.
- Mi živimo u vremenu u kome se zdravlje, fizička spremnost I fizički izgled jako vrednuju. Sa druge strane, one osnovne vrednosti ljudske – znanje, sposobnost, učenje, moral, duhovnost, sve to ostaje sa strane. Ukoliko društvo zaboravi da je različitost u našem fizičkom izledu ili u nakim sposobnostima sastavni deo toga da smo ljudi, onda će verovatno reagovati različito prema onima koji imaju neku vrstu nedostatka.
Nedovoljno usluga podrške
Kvalitet života mladih sa invaliditetom u velikoj meri zavisi od dostupnosti usluga podrške u zajednici. Međutim, podaci pokazuju da su te usluge i dalje nedovoljno razvijene. Dnevni boravak dostupan je za manje od petine dece i mladih kojima je potreban (19,1%), dok uslugu predah nege koristi svega 1,6% porodica.
Zbog toga se mnoge porodice oslanjaju na neformalnu podršku rođaka i prijatelja, umesto na sistemska rešenja.
Šta je potrebno promeniti?
Organizacije koje se bave pravima osoba sa invaliditetom godinama ukazuju na nekoliko prioriteta:
- unapređenje pristupačnog i inkluzivnog obrazovanja;
- veća dostupnost personalne asistencije i usluga podrške;
- uklanjanje arhitektonskih i digitalnih barijera;
- podsticanje zapošljavanja mladih sa invaliditetom;
- jačanje borbe protiv diskriminacije i predrasuda;
- uspostavljanje precizne evidencije i statistike radi boljeg planiranja javnih politika.
Ključne brojke
- Oko 500.000 osoba sa invaliditetom živi u Srbiji.
- 45% roditelja navodi da je njihovo dete sa invaliditetom doživelo vređanje ili diskriminaciju.
- 29% dece i mladih suočilo se sa odbijanjem ili nemogućnošću korišćenja javnih usluga zbog nepristupačnosti.
- 24,6% roditelja sumnja da je njihovo dete bilo izloženo nasilju ili zlostavljanju.
- Dnevni boravak dostupan je za samo 19,1% korisnika kojima je potreban.
- Uslugu predah nege koristi svega 1,6% porodica.
Uprkos pomacima u zakonodavstvu, položaj mladih sa invaliditetom u Srbiji pokazuje da inkluzija još nije postala svakodnevna stvarnost. Najveći izazov ostaje pretvaranje formalno zagarantovanih prava u konkretne mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i ravnopravno učešće u društvu
- Projekat “Korak ka samostalnosti – podrška zapošljavanju mladih sa invaliditetom” realizovan je uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije
Autor fotografija: Pixabey i privatna arhiva
