Aleksandra Rohverg je do pre dve godine bila advokatica u Sankt Peterburgu kojoj su muzeji i pozorišta bili izduvni ventil od stresne svakodnevnice. Preseljenje u Beograd 2024, pokazaće se, biće mnogo više od promene mesta stanovanja. Predstavljaće početak duboke lične transformacije koja je povukla za sobom i promenu karijere. Danas Aleksandra pomaže umtnicima iz Srbije da izvezu svoja dela, savetuje ih svojim bogatim pravnim iskustvom kako da zaštite svoja prava, a inostranim galerijama garantuje čistoću posla.
Kako je izgledao tvoj put od prava do umetnosti — i šta je bio prelomni trenutak?
-Pre preseljenja u Srbiju radila sam mnogo. Advokatska profesija zahteva ogromna mentalna ulaganja i kreativan pristup u pronalaženju poslovno orijentisanih rešenja. Međutim, i dok sam živela u Sankt Peterburgu, često sam posećivala kulturna mesta: izložbe, pozorišta, muzeje. Umetnost mi je uvek pružala priliku da zakoračim u jedan drugačiji svet – svet umetnika. Nakon preseljenja, pre skoro dve godine, započela je moja istinska, lična transformacija. Počela sam drugačije da gledam na stvari, na život i njegovu vrednost. Mislim da su na to snažno uticali Beograd, ljudi i taj osećaj slobode izražavanja. A možda je u pitanju i neka vrsta unutrašnje životne prekretnice i preispitivanja.
Šta tačno radi art advisor i kome najviše koristiš?
-Ja nisam art advisor u onom najužem smislu te reči. Imam dugogodišnje iskustvo pravnika, koje se prepliće sa ljubavlju prema umetnosti i pisanjem o njoj kroz prizmu egzistencijalnog doživljaja. S jedne strane, savetujem umetnike kako da izvezu svoja dela u inostranstvo, pod kojim uslovima i kako da zaštite svoja prava. S druge strane, za inostrane galerije garantujem pravnu čistoću posla – proveravam provenijenciju i svu potrebnu dokumentaciju autora. Uz to, komuniciram samu vrednost dela (bilo da je u pitanju slika ili skulptura) kako bih pomogla kupcu da ga suštinski doživi.
Kako konkretno pomažeš srpskim umetnicima da izađu na strano tržište?
-Kombinujem kustosko oko sa striktnim upravljanjem rizicima. Za umetnike i galerije pišem tekstove koji prodaju suštinu – artist statements, eseje i izložbene tekstove koji od umetničkog dela stvaraju priču koju kolekcionari žele da poseduju. Takođe, obezbeđujem sertifikate autentičnosti, provenijenciju, ugovore i izvoznu dokumentaciju (uz licenciranu pravnu reviziju tamo gde je potrebno). Moja glavna snaga leži u tome što pravnu kompleksnost prevodim u jasna, poslovna rešenja. Do sada sam vodila preko 300 kompleksnih pregovora i podržala brojne međunarodne transakcije.
Koji pravci i senzibiliteti u umetnosti te najviše privlače — i zašto?
-Bliski su mi apstrakcija, ekspresionizam, art brut ili bilo koja umetnost koja u sebi nosi istinsku dubinu.
Dela kog srpskog slikara su na tebe ostavila najveći utisak i zašto?
-Petar Lubarda, kao revolucionar posleratnog perioda, ostavio je na mene ogroman utisak svojom ekspresijom i prepoznatljivom paletom crvene boje. Zatim, tu je Sava Šumanović. I, naravno, Uroš Tošković – njega nisam u potpunosti razumela dok nisam posetila njegovu izložbu u Galeriji RTS-a. Tada sam toliko snažno osetila to što on radi; neverovatno je kako je prenosio čistu emociju, i još uvek sam pod velikim utiskom. Takođe, Ljuba Popović – mogu satima da stojim među njegovim podvodnim svetovima u Muzeju Zepter. I naravno, postoji još mnogo fantastičnih savremenih autora koji mi se dopadaju.
Koje te je delo ili izložba u poslednje vreme zaista zaustavilo?
-Nedavno me je zaista zaustavila i oduševila izložba „Terra – biseri iz blata” u beogradskim Silosima, gde su bili izloženi neverovatni radovi iz Ateljea Terra. Moj sledeći cilj je upravo da odem u Kikindu, posetim muzej sa mamutom, prošetam tom najlepšom ulicom i uživam u skulpturama u Centru Terra, kao i u samoj atmosferi tog grada.
Tvoje omiljeno kulturno mesto u Beogradu?
– Palata umetnosti Madlena, Muzej afričke umetnosti, Kuća legata Petra Lubarde, centralna Kuća legata… Mogla bih dugo da nabrajam. Ipak, mislim da na kraju nije toliko važno samo mesto, već ono što se u njemu nalazi i kakvu emociju nosi.
Koji ti je san-projekat u narednim godinama?
– Moj san i cilj je da pomognem da se glasovi srpskih stvaralaca glasno i jasno čuju širom sveta.
Beograd iz mog ugla
Kako bi strancima opisala Srbiju i Beograd?
-Ovo je veoma autentična zemlja. Beograd ima mnogo lica, i upravo u tome je njegova lepota. Sve zavisi od toga kroz koju prizmu posmatrate Beograd i Srbiju: ako gledate otvorenih očiju i srca, možete pronaći mnogo inspirativnih trenutaka. Ne želim da govorim o teškoćama emigracije, jer one nisu vezane za neku konkretnu zemlju. Ovde ima puno autentičnosti u svemu, puno otvorenosti, uprkos tragičnoj istoriji ove zemlje. I naravno, tu je ono svima poznato prijateljsko raspoloženje i uzajamna srdačnost.
Koje su sličnosti, a koje razlike između Srba i Rusa?
-Rusija je hladnija zemlja, a Rusi su možda na prvi pogled zatvoreniji, ali su iznutra veoma topli i uvek spremni da pomognu. Srbi su, s druge strane, emotivniji, ovde ima mnogo više sunca i drugačiji je pristup životu. U velikim gradovima Rusije postoji fenomen „usamljenosti velikog grada“, dok se u Srbiji to ne oseća na isti način. Sam izlazak na ulicu sa psom ovde podrazumeva osmehe i usputne razgovore.
