Pravo seosko dvorište- potkresana trava, gomila stolova po dvorištu sa kariranim stoljnjacima, veliko drvo na sred dvorišta, ograda pored- beskrajni voćnjak. Pored kuća sa terasom, a unutra… Ćilimi, gobleni, stare slike i miris štrudle sa makom. Ovo je Perkov salaš, jedan od vojvođanskih salaša, danas popularnih turističkih atrakcija na severu Srbije.
U selu Neradin nalazi se domaćinstvo porodice Ivanić- Perkov salaš, koje nudi svojevrsan mir u užurbanoj svakodnevnici, bukvalno je odsečeno od komšiluka, i miris onih starih vremena kad se porodica okupljala za punom trpezom uz domaće đakonije.
Šta možete da očekujete
Salaš je organizovan onako kako to nalaže tradicija: glavna kuća kao središte, pomoćni objekti diskretno uklopljeni u celinu i veliko, otvoreno dvorište koje nije samo prolazni prostor već ključni deo doživljaja. Travnjak je uredno potkresan, gotovo mekan na pogled, a čitav posed se prirodno naslanja na voćnjak koji zatvara horizont i daje osećaj zaokruženosti.
U tom dvorištu se zapravo i ostaje najduže. Veliki drveni stolovi, teški i stabilni, prekriveni kariranim stolnjacima, deluju kao da su tu oduvek. Nema dizajnerskih intervencija ni potrebe za njima – sve je funkcionalno, ali i estetski precizno u toj svojoj jednostavnosti. To je prostor u kojem ručak lako, ali baš lako, preraste u višesatno sedenje.
Unutrašnjost kuće ne odstupa od tog principa. Naprotiv, ona ga produbljuje.
Zidovi su prekriveni starinskim goblenima i slikama koje nisu tu kao dekoracija već kao svedočanstvo jednog kontinuiteta. Posuđe je autentično, bez pokušaja stilizacije, a drvene klupe sa ćilimima nose onu vrstu udobnosti koja nema veze sa savremenim standardima komfora, ali ima sa osećajem pripadnosti.
Hrana
Perkov salaš ne radi po logici masovnog turizma. Otvoren je uglavnom vikendom i uz najavu, što dodatno filtrira publiku – ovde dolaze oni koji znaju zašto dolaze.
Hrana je, očekivano, centralni argument. Domaća. Gulaš koji smo probali bio je savršeno začinjen, dok su domaće kobasice bile precizno izbalansirane.
Slatkiši su na istom nivou. Sve domaće, spremljeno tog dana, miriše pola dvorišta. Na jelovniku vam se nudi nekoliko domaćih jela i nekoliko vrsta kolača. Vino prati priču kako treba – nenametljivo, ali tačno. A cene? I više nego prostupačne. Ručak za tri osobe, sa pićem, staje oko 6.000 dinara.
I zato, kad se sve sumira, Perkov salaš ne nudi doživljaj. On ga podrazumeva. I upravo u tome je njegova najveća vrednost.
