Odlazak na Azurnu obalu uvek je dobra ideja, kada želite da spojite obilazak znamenitosti, gastronomiju, odmor i opuštanje. Svako godišnje doba nosi svoje čari, leti je to kupanje u toplom, čistom Sredozmenom moru, a zimi, uoči novogodišnjih praznika, čar daju okićene ulice.
NICA – srce Azurne obale
Ako se odlučite da avionom dođete u Nicu, smeštenu između Kana i Monaka i da vam ona bude polazna tačka ka ostalim gradovima Francuske rivijere, već pri sletanju na aerodrom čeka vas pravo uzbuđenje jer avion nisko leti iznad mora koje zapljuskuje Englesko šetalište, prizor nezaboravan.
Promenade des Anglais (Englesko šetalište), dugačka pet kilometara, ukrašena palmama celom svojom „trasom“ oduzima dah. Hoteli uz šetalište sa svojim baštama restorana i kafea dobar su izbor za početak otkrivanja čari grada, dok ispijate kafu ili neko drugo piće sa pogledom na Sredozemno more, avione koji sleću, turiste koji se šetaju, fotografišu… Najpoznatija građevina na šetalištu je hotel-muzej Negresko, izgrađen 1912. godine, a sa radom je počeo naredne godine. Krase ga skupocena umetnička dela nekih od najpoznatijih slikara 20. veka (Šagal, Matis, Dali…) Hotel je svojevrsan muzej, ne samo zbog slika, već i zbog toga što hodnike i salone krase i monumentalne skulpture.
Za obilazak grada dobar izbor je elektro-vozić, koji vas za 15 evra oko sat vremena provodi kroz najznačajnije delove starog grada, pored luke, glavnih trgova, velelepnih parkova, hotela, galerija, administrativnih zgrada…Tu je i prepoznatljivi crveni autobus Hop-on, hop-off, pa za 25 evra možete videti dosta toga, a kad poželite na nekoj stanici možete da izađete, zadržite se koliko želite i onda ponovo uđete u autobus i nastavite vožnju.
Za ljubitelje likovne umetnosti Nica je pravi izbor jer se u njoj nalaze brojni muzeji – od Muzeja savremene umetnosti, Muzej Masena (muzej umetnosti i istorije), Muzej Šagala, Matisov muzej…
Izbor restorana i hrane je veliki, a cene variraju, u neposrednoj blizini promenade moguće je za dvadesetak evra pojesti primera radi pastu, picu, popiti uz to čašu vina ili piva, a espreso košta od dva i po do četiri evra u većini kafea. Naravno, ako volite morske specijalitete moraćete da izdvojite znatnu veću svotu, od 25 evra pa na dalje. Gradski prevoz dobro funkcioniše, a ako idete taksijem, moj izbor bio je bolt, koji je znatno jeftiniji od ostalih.
MONAKO – kneževina glamura i tradicije
Do Monaka i Kana može se ići vozom (oko devet evra je karta po osobi u jednom pravcu do Monte Karla, a do Kana oko pet evra) ili autobusom (jeftinija varijanta, duže traje vožnja, ali vide se mnoga slatka mesta i vegetacija uz obalu).
Kneževina Monako je baš onakva kako i očekujete, odiše luksuzom na svakom koraku, već od momenta kad kročite u hodnike železnice koji su od belog mermera, uglancani do najvišeg sjaja. Monako je druga najmanja država po veličini u Evropi, posle Vatikana. Dosta može da se obiđe i vidi peške, ali pošto je staro gradsko jezgro i Kneževska palata na brdu, najbolje je do tamo otići gradskim autobusom. Kneževska palata Monako je zvanična rezidencija za princa od Monaka, izgrađena 1191. godine. Pored palate nalazi se vidikovac sa kojeg se pruža veličanstven pogled na ostatak države i luku Herkul u kojoj su privezane luksuzne jahte, a mogu se videti i veliki prekookeanski brodovi.
Preko puta vidikovca je kafe u kojem se možete okrepiti i uživati u čarobnom pogledu na palatu i smenu straže, obučenu od glave do pete u belo. Tu počinje i staro gradsko jezgro – mali deo grada s uskim ulicama i fasadama u najlepšim nijansama žute, oker, oranž, roze. Osim kafea i restorančića tu su i suvenirnice, magneti se kreću oko četiri, pet evra, kao i u Nici. Možete posetiti Katedralu Bogorice Bezgrešne ili neformalno samo Katedrala u Monaku, sagrađena 1887. na mestu crkve sv. Nikole iz 13. veka. U Katedrali su se venčali Grejs Keli i princ Renije od Monaka i u njoj su oboje i sahranjeni. U neposrednoj blizini je i Okeanografski muzej, jedan od najstarijih akvarijuma na svetu. Kao i u Nici, da bi videli što više za kratko vreme, najbolje je ići gorepomenutim crvenim autobusom za razgledanje, ima oko 18 stanica i na bilo kojoj možete izaći i opet ući i nastaviti vožnju, sve do Monte Karla i nazad do početne tačke.
KAN – filmski grad s dušom mora
Na kraju, ne i manje lep i zanimljiv je Kan. Topla preporuka je da se ide u sezoni kupanja, jer taj pesak pod vašim nogama pamtićete zauvek. Kao da gazite po najfinijem bejbi puderu, eto takav je, najpribližnije, osećaj. More je kristalno čisto i toplo u letnjem periodu, a moj izbor je bio deo javne Plaže Kroazet, tik ispod Palate festivala, u kojoj se dodeljuje jedna od najprestižnijih filmskih nagrada – Zlatna palma Kanskog festivala. Dok plivate ne znate da li da se divite lepim hotelima i palmama duž lepo uređene promenade, jahtama i brodovima ili Palati festivala dok sanjarite kako dobijate prestižnu nagradu.
U uličicama iznad promenade možete pronaći neko lepo mesto da popijete i pojedete nešto, a u odnosu na Nicu za nijansu je skuplje. U starom delu grada možete da obiđete crkvu Notre-Dame d Esperance iz 16. veka i mali Muzej istraživanja sveta, u kojem ćete naći bogatu kolekciju umetničkih dela, slika, skulptura i arheoloških artefakta koji ilustruju istoriju celog regiona.
Ako imate još koji dan za obilazak Francuske rivijere iz Nice, onda svakako idite u Antib, koji se nalazi između Nice i Kana i predstavlja spoj istorije, umetnosti i lepih plaža i Menton, nedaleko od italijanske granice, poznat po svojim vrtovima i citrusima.
