U digitalnom dobu, deca i adolescenti sve češće postaju žrtve različitih oblika nasilja na internetu – od ismevanja i izbacivanja iz grupa do neovlašćenog deljenja intimnih sadržaja. Kako prepoznati rizične situacije, kako razgovarati sa decom o bezbednosti na mreži i kako im pružiti adekvatnu podršku kada dođe do problema, u intervjuu za Globalnu mrežu objašnjava Maja Markov, psiholog u Domu zdravlja Savski Venac. Markov, na osnovu bogatog iskustva u radu sa decom, govori o posledicama digitalnog nasilja po psihološku dobrobit deteta i otkriva ključne korake u prevenciji, ističući značaj podrške porodice, škole i stručnih institucija.
Koliko se u Vašem radu susrećete sa problemom digitalnog nasilja među decom i mladima uopšte?
– U radu sa decom i mladima se sve češće susrećem sa različitim oblicima digitalnog nasilja i to od vređanja i ismevanja u grupama, izbacivanja iz grupa do deljenja sadržaja bez pristanka. Deca su danas veoma prisutna u onlajn prostoru, pa je rizik od digitalnog nasilja veći. Kroz moj rad sa decom i omladinom imala sam više slučajeva u kojima su deca bila direktno izložena digitalnom nasilju, a nekoliko njih su se odnosila na ozbiljnije oblike poput deljenja intimnih fotografija.
A kada govorimo posebno o neovlašćenom deljenju intimnih fotografija – koliko je to prisutan problem i kako ga deca doživljavaju?
– Neovlašćeno deljenje intimnih fotografija je ređi, ali izuzetno traumatičan oblik digitalnog nasilja. Deca ga doživljavaju kao veliki gubitak privatnosti, sigurnosti i dostojanstva. Najčešće osećaju stid, strah, krivicu iako nisu odgovorni za deljenje materijala. U jednoj porodici gde je devojčica bila žrtva neovlašćenog deljenja snimka, roditelji su odlučili da dete promeni školu, što nije univerzalna preporuka, ali se u konkretnom slučaju pokazalo korisno. Obezbedili su i dodatnu psihološku podršku, što se pokazalo kao važan korak u oporavku deteta.
Šta pokazuje Vaše iskustvo – kako deca najčešće reaguju kada im se desi ovakav oblik nasilja i koje posledice po njihovu psihološku dobrobit primećujete?
– Najčešće reaguju povlačenjem, osećanjem stida i strahom od osude okoline. Kod nekih se javlja anksioznost, nesanica, poremećaj apetita, pad koncentracije, pad školskog uspeha, pa čak i izbegavanje škole. Podrška bliskih osoba je izuzetno važna. Pored podrške uže porodice, u adolescentnom periodu je i podrška prijatelja važan faktor u prevazilaženju novonastalog problema. Uz kontinuiranu psihološku podršku u školi i savetovalištima, deca postepeno vraćaju samopouzdanje i osećaj kontrole nad situacijom.
Koji su ključni koraci u prevenciji – šta bi deca trebalo da znaju i nauče kako bi se smanjio rizik da postanu žrtve ovakvih situacija?
– Deca treba objasniti na način koji im je razumljiv, da sve što se pošalje putem interneta može postati javno. Važno je da nauče principe asertivne komunikacije, da imaju pravo da odlučno i bez izuzetka kažu “ne”, „ne, ni samo jednom” ukoliko ih neko nagovara na deljenje intimnih sadržaja. Informisati decu da je sasvim u redu da potraže pomoć odraslih kojima veruju ako se osećaju ugroženo. Ključno je razvijati digitalnu i emocionalnu pismenost kroz radionice, školske časove i razgovore u porodici. Prevencija ne znači samo zabrane, već jačanje odgovornosti i samopoštovanja.
Kako roditelji mogu razgovarati sa decom o bezbednosti u digitalnom svetu, a da ih ne uplaše, već da ih osnaže?
– Preporuka roditeljima je da razgovaraju sa decom otvoreno, bez pretnji i osude, u atmosferi u kojoj se dete oseća sigurno, u kojoj veruje roditeljima. Umesto zastrašivanja rečenicama poput “Internet je opasan” , bolje je koristiti konkretne primere i naglasiti važnost opreza i međusobnog poverenja među članovima porodice. Važno je da dete zna da će mu roditelji pomoći da pronađe najbolje moguće rešenje ukoliko pogreši. Deca imaju mnoštvo informacija ali i mnoštvo dezinformacija. Odrasli su tu da im pomognu u izboru sadržaja na internetu i da im budu podrška u praktičnom rešavanju problema ukoliko se pojave.
U slučaju da ipak dođe do neovlašćenog deljenja fotografija, koji je prvi i najvažniji savet koji biste dali detetu koje prolazi kroz to?
– Prvi savet bi bio da se detetu objasni da ono nije krivo za neovlašćeno deljenje materijala kao i da nije samo u toj konkretnoj situaciji u kojoj se našlo. Važno je da dete odmah potraži pomoć od roditelja, psihologa ili druge odrasle osobe kojoj veruje. Sačuvajte dokaze (screenshotove, poruke) . Ovakve situacije nisu od onih u kojima dete treba sve samo da rešava već su podrška i brza reakcija odraslih presudne da se spreči dalje širenje sadržaja.
A šta je najvažnije da roditelji znaju – kako da reaguju i pruže podršku svom detetu, umesto da dodatno pojačaju osećaj stida ili krivice?
– Najvažnije je da roditelji ne reaguju osudom, već razumevanjem detetovog problema i zaštitom deteta. Izbeći pitanje : “Zašto si to radila/uradio ?”. Osnažiti dete i zahvaliti se rečenicom poput: “Hvala ti što si mi rekla, zajedno ćemo da rešimo ovaj problem.”
Roditeljima se savetuje da ostanu smireni, obaveste školu i nadležne institucije, i obezbede psihološku podršku detetu. U tom trenutku detetu je najpotrebnije da zna da ga porodica voli i prihvata.
Koje resurse ili institucije roditelji i deca mogu da uključe za pomoć i zaštitu u ovakvim slučajevima?
· Školski psiholog i/ili pedagog
· Psiholog u Domu zdravlja
· Centar za socijalni rad
· Policija / Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal
· Nacionalna platforma „Čuvam te”
· Savetovališta i organizacije poput Centra za bezbedni internet, UNICEF-a, i lokalni centri za mentalno zdravlje.
Na kraju, imate li neku poruku za decu i roditelje – šta je ono što iz Vaše prakse smatrate najvažnijim da zapamte kada govorimo o prevenciji i suočavanju sa digitalnim nasiljem?
– Poruka deci: „Nisi sama/nisi sam ako ti se desi nešto teško na internetu. Pomoć postoji, i hrabrost je potražiti je.” Poruka roditeljima: vaša reakcija može napraviti razliku između stida i oporavka. Ne možemo da očekujemo da dete ima pozitivnu reakciju ili da bude ravnodušno povodom nastale situacije, ali možemo detetu pomoći da negativne emocionalne reakcije budu zdrave, a ponašanje funkcionalno u smislu rešavanja problema umesto bežanja i izbegavanja. Razgovor, podrška i poverenje su najbolja zaštita koju dete može da dobije kako za probleme koji nastanu onlajn, tako i van njega.
Autor: Jelena Vukić
Foto: Marko Nisić
- Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez potrtfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.
