Digitalno nasilje, posebno kada podrazumeva deljenje tuđih intimnih fotografija bez pristanka, sve je češći oblik zloupotrebe u onlajn prostoru.
Kako se zaštititi na internetu, zašto je važno da roditelji znaju koje im aplikacije deca koriste, ali i koji su koraci kada do onlajn nasilja ovog tipa dođe, u intervjuu za Globalnu mrežu govori Tijana Ranković iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu- Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Šta podrazumevamo pod pojmom „digitalno nasilje” i zašto je ono posebno opasno za mlade?
– Pod digitalnim nasiljem podrazumevamo svaku vrstu nasilnog, uvredljivog ili zlonamernog ponašanja koje se dešava putem interneta, mobilnih telefona ili drugih digitalnih tehnologija. Ono, između ostalog, može uključivati pretnje, vređanje, omalovažavanje preko poruka ili komentara, širenje lažnih informacija, deljenje tuđih privatnih fotografija bez dozvole itd. Digitalno nasilje je posebno opasno za mlade najpre zbog toga što mladi predstavljaju kategoriju lica koja se nalaze u osetljivom razvojnom periodu, te ovakva vrsta nasilja može ozbiljno narušiti njihovo samopouzdanje, izazvati anksioznost, depresiju, a u ekstremnim slučajevima i suicidne misli. Takođe, digitalno nasilje traje 24/7, velikog je opsega, odnosno brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu može doći do velikog broja ljudi i za razliku od fizičkog prostora iz digitalnog sveta je teško pobeći, s obzirom da isti predstavlja deo svakodnevnog života mladih.
Šta je „osvetnička pornografija” i zbog čega se ona sve češće javlja?
– “Osvetnička pornografija” označava deljenje ili objavljivanje intimnih fotografija ili video snimaka neke osobe bez njenog pristanka, najčešće s ciljem osvete nakon prekida veze, sukoba ili povrede osećanja. Jedan od razloga sve veće prisutnosti ovakvog ponašanja je pre svega dostupnost tehnologija. Danas je veoma lako snimiti i deliti sadržaje upotrebom mobilnih telefona, društvenih mreža i interneta uopšte. Takođe, učinioci često nemaju svest o tome kakve posledice ovakvo ponašanje može imati po žrtvu, dok se većina učinilaca oseća zaštićeno “iza ekrana”, smatra da njihov identitet neće biti utvrđen, kao I da neće snositi posledice.
Koje mere predostrožnosti mladi mogu da preduzmu kako bi se zaštitili na internetu i smanjili rizik od zloupotrebe svojih fotografija?
– Postoji nekoliko načina kako bismo se zaštitili na internetu, te smanjili rizik od zloupotrebe fotografija. Pre svega učinite vaš profil na društvenim mrežama privatnim, a ne javnim i ograničite lica koja mogu da vide vaše objave, fotografije i informacije. Ne delite svoje lične podatke na internetu (adresu stanovanja, broj telefona, školu koju pohadate, kao i druge informacije koje vas mogu identifikovati i ugroziti). Ne delite svoje intimne fotografije ni sa kim. Praksa je pokazala da koliko god da verujete nekoj osobi, ne postoji nikakva garancija da će te fotografije ostati privatne. Jednom kada takvu fotografiju pošaljete gubite kontrolu nad njom. Pazite kome verujete online, ljudi na internetu mogu lagati o svom identitetu.
Koje su Vaše preporuke roditeljima – kako da prate online aktivnosti svoje dece, a da pri tome ne naruše poverenje i privatnost?
– Umesto da krišom proveravaju telefone ili profile, roditelji treba da razgovaraju s decom o tome šta rade online. Na primer raspitajte se koje aplikacije koriste, kako se ponašaju kada ih neko nepoznat kontaktira, da li su ikada imali neka neprijatna iskustva online… Objasnite im da ovakva vrsta “kontrole” nije zato što im ne verujete, već zato što želite da ih zaštitite. Postavite jasna pravila, ali uz dogovor sa decom. Uključite dete u zajedničko kreiranje pravila ponašanja, npr. koliko vremena sme da provodi na internet, koje aplikacije sme da koristi itd. Postoje aplikacije koje pomažu roditeljima da prate aktivnosti deteta (npr. Google Family Link), ali iste treba koristiti uz znanje deteta, a ne tajno. Gradite poverenje kod svog deteta. Kada dete zna da vam se može obratiti bez straha od kazne ili osude, veće su šanse da će vam prijaviti problem. Isto tako, potrebno je da roditelji budu primer svojoj deci. Deca uče posmatranjem, ukoliko vi sami koristite internet previše ili delite previše privatnih informacija, dete to vidi.
Šta roditelji treba da urade ako se dogodi da neko neovlašćeno podeli fotografiju njihove maloletne ćerke? Koji je prvi korak?
– Prvi korak je uvek obezbeđivanje dokaza. Koliko god sadržaj bio uznemirujuć, ne brišite ga, već ga sačuvajte. Napravite screenshotove (slike ekrana) sa vidljivim korisničkim imenom osobe koja je podelila sadržaj, datumom i vremenom I URL adresom profila. Ukoliko se radi o deljenju intimnih fotografija maloletnog lica, potrebno je da se što pre javite najbližoj policijskoj stanici ili ukoliko ste u mogućnosti Upravi za tehniku, Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri MUP-u, a gde rade policijski službenici obučeni za postupanje po ovakvoj vrsti prijava, koji će vas dalje uputiti kako da se ponašate I šta da preduzimate. Ono što je naročito bitno u ovakvim situacijama je da roditelj pruži emocionu podršku detetu. Važno je detetu staviti do znanja da ono nije krivo, da ima podršku roditelja, kao I da je nasilje problem nasilnika, a ne žrtve.
Da li je moguće potpuno ukloniti intimne fotografije sa interneta nakon što su već podeljene?
– Nažalost, potpuno uklanjanje intimnih fotografija sa interneta nakon što su jednom podeljene nije uvek moguće i to iz razloga što sadržaj može brzo da se kopira, preuzme i ponovo objavi na drugim mestima. Postoje koraci koji mogu značajno ograničiti njihovo širenje i pomoći u brisanje sa ključnih mesta. Ono što je potrebno da odmah uradite jeste da kontaktirate platformu i prijavite takav sadržaj, a takođe se možete obratiti i organizacijama koje pomažu u uklanjanju takvog sadržaja kao što su “”Take It Down-međunarodni servis za uklanjanje intimnih fotografija maloletnih osoba I “StopNCII.org” – ako se radi o osvetničkoj pornografiji kod odraslih, pomaže u zaštiti od ponovnog objavljivanja.
Postoji li razlika u pravnoj kvalifikaciji ovog dela (takozvana osvetnička pornografija) kada je u pitanju maloletno lice (npr. 17 godina) i kada je punoletno lice (npr. 20 godina)? Ukoliko postoji, u čemu se ta razlika ogleda?
– Da, postoji razlika u pravnoj kvalifikaciji kada je reč o neovlašćenom deljenju intimnih sadržaja u slucaju kada je žrtva maloletna i kada je punoletna. Krivični zakonik posebno štiti maloletna lica. Ukoliko neko deli intiman sadržaj lica koje je maloletno, navedene radnje se mogu podvesti pod biće krivičnog dela Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišcavanje maloletnog lica za pornografiju iz cl. 185 Krivičnog zakonika i gonjenje za ovo krivično delo se preduzima po službenoj dužnosti. Kada je reč o intimnim sadržajima punoletnih osoba iste se najčešće podvode pod biće krivičnog dela Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz cl. 145 Krivičnog zakonika i gonjenje za ovo krivično delo se preduzima po privatnoj tužbi. Medutim u praksi se često dešava da učinilac pored objavljivanja fotografija preduzima i druge zakonom inkriminisane radnje, u kom slučaju se iste mogu podvesti pod bića krivičnih dela Polno uznemiravanje iz cl. 182a Krivičnog zakonika I Proganjanje iz cl. 138a Krivičnog zakonika, u kojim slučajevima se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Koje kazne predviđa zakon za osobe koje objave tude intimne fotografije bez dozvole?
– Ukoliko se radi o maloletnim osobama, u zavisnosti od tačnog uzrasta žrtve, odnosno da li se radi o osobi sa navršenih 14 godina ili ne, kazne se kreću od 6 meseci do 8 godina zatvora. Kada je reč o punoletnim osobama, ukoliko govorimo o krivičnom delu Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tudeg spisa, portreta i snimka iz cl. 145 Krivičnog zakonika ucinilac se može kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 2 godine za osnovni oblik I do 3 godine za teži oblik. Za krivično delo Polno uznemiravanje iz cl. 182a Krivičnog zakonika učinilac se može kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci, a krivično delo Proganjanje iz cl. 138a Krivičnog zakonika novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine za osnovni oblik. Treba napomenuti da sudska praksa nema ustaljeno pravilo po pitanju visine dosuđene kazne, već ista zavisi od okolnosti konkretnog slučaja.
Da li se u praksi češće srećete sa slučajevima među mladima ili odraslima?
– U praksi, slučajevi neovlašćenog deljenja intimnih fotografija se značajno češće sreću među mladim osobama. Razloga za to je više: veća izloženost digitalnim platformama, nedostatak zrelosti i svesti o posledicama, pritisak vršnjaka…
Da li ste imali situacije da žrtve oklevaju da prijave ovakva dela zbog stida i straha? Kako ih ohrabriti da potraže pomoć?
– Tužilaštvo ulazi u postupak tek kada je krivična prijava već podneta. Ali ono što uvek ističemo je da žrtva u svakom trenutku mora znati da ona nije kriva, da postoji pravna zaštita i da niko nema pravo da uništi nečiju intimu, dostojanstvo ili bezbednost. Važno je da mladi znaju da ne moraju biti sami i da postoje institucije, organizacije, roditelji i nastavnici koji su tu da ih podrže. Ulogu tužilaštva vidimo ne samo u gonjenju učinilaca, već i u jačanju poverenja javnosti u pravni sistem. Zato uvek pozivamo žrtve da se obrate policiji, ili drugim organizacijama koje mogu pomoći u prvim koracima – jer samo pokretanjem postupka može doći do zaštite i pravde.
Autor: Jelena Vukić
Foto: Marko Nisić
- Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.
