Nije svaka diskriminacija loša, postoji i odvajanje koje je poželjno i stvara bolju atmosferu u društvu
Pozitivna diskriminacija podrazumeva davanje prednosti grupama koje su ranije bile izložene diskriminaciji pri školovanju, zapošljavanju ili u drugim oblastima. Cilj ove prakse je da ispravi nepravdu prema ljudima koji su trpeli diskriminaciju zbog invaliditeta, pola, rase, ili pripadnosti nacionalnoj manjini.
Na primer, u Srbiji, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 19, upis učenika u srednju školu omogućava određenim kategorijama dece da upišu školu pod povoljnijim uslovima, sa ciljem postizanja pune ravnopravnosti u obrazovanju, što im omogućava dodatne poene.
Afirmativne mere za ranjive grupe
„Izuzetno, pojedina lica ili grupe lica iz osetljivih kategorija, kao što su lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, mogu se upisati u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa merilima i po postupku koji propiše ministar,“ navedeno je u ovom članu zakona.
Za učenike romske nacionalnosti, na primer, afirmativne mere omogućavaju dodatnih 30 bodova prilikom upisa u srednju školu. Svrha ove akcije je da se motiviše i ohrabri što veći broj učenika romske nacionalnosti da nastavi školovanje.
Pored toga, afirmativne mere se primenjuju i prilikom upisa na fakultet za pripadnike romske nacionalnosti, osobe sa invaliditetom i učenike iz dijaspore, za koje se formiraju posebne liste.
Pozitivna diskriminacija u inostranstvu
Pozitivna diskriminacija, ili afirmativna akcija, već dugo postoji kao praksa pri upisu na američke univerzitete. U tom kontekstu, uzima se u obzir pripadnost rasi, sa ciljem da se poveća broj Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca na univerzitetima.
