“Uvođenje posebnog krivičnog dela “osvetničke pornografije” u Krivični zakonik Republike Srbije važno je, jer jasno prepoznaje i sankcioniše neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja kao jedan od najtežih oblika digitalnog nasilja”, kaže u intervjuu za Globalnu mrežu Tatjana Macura, ministarka bez portfelja, zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, i dodaje:
– Time se zatvara pravna praznina koja je do sada otežavala efikasno procesuiranje ovih slučajeva, jer je postojećim normama često nedostajala preciznost da obuhvate sve oblike tehnološki posredovanog nasilja. Posebno krivično delo omogućava bržu i jasniju reakciju sistema, jača preventivnu poruku i pruža bolju zaštitu žrtvama.
Kako će kriminalizacija neovlašćenog deljenja intimnih sadržaja uticati na položaj žena u Srbiji?
- Kriminalizacija će unaprediti bezbednost i položaj žena jer ih najčešće pogađaju upravo ovakvi oblici nasilja. Jasna poruka države da je neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja krivično delo ohrabriće žene da slučajeve prijave i smanjiće osetljivu zonu nekažnjivosti. Istovremeno, povećava se odgovornost počinilaca, čime se smanjuje rizik da žrtva ostane nezaštićena i sama u procesu.
Kakve mehanizme zaštite i podrške predviđa zakon za žrtve “osvetničke pornografije”, i da li su oni dovoljni u praksi?
- Predložene izmene predviđaju strože kazne, brže postupanje nadležnih organa, mogućnost hitnog uklanjanja sadržaja i jasnije procedure za zaštitu žrtava. Uz zakonske mehanizme, država razvija i dodatne podrške- informativne platforme, savetovališta i specijalizovanu pomoć. Ipak, praksa nam pokazuje da pravni okvir mora biti praćen jačanjem institucija, boljem koordinacijom sa digitalnim platformama i kontinuiranom obukom stručnjaka. Samo kombinacija zakona i jačanja kapaciteta svih koji u tom lancu učestvuju u zaštiti žrtve – daje suštinsku zaštitu.
S obzirom na to da su u digitalnom prostoru žene i do 25 puta izloženije nasilju nego muškarci, šta nam takvi podaci govore o rodnoj dimenziji ovog problema?
– Ovi podaci jasno pokazuju da digitalno nasilje ima izrazitu rodnu dimenziju. Žene su mnogo češće mete napada i objavljivanja materijala sa seksulanim sadržajem, širenja intimnih fotografija, uznemiravanja i diskreditacije. To znači da protiv digitalnog nasilja ne možemo da se borimo samo kao protiv tehničkog problema, već moramo ga razumeti kao produžetak rodno zasnovanog nasilja. Zato su nam potrebni rodno senzibilisani zakoni, servisi podrške i obrazovni programi koji prepoznaju posebnu ranjivost žena u digitalnom prostoru. Takođe, da ne zaboravimo i to da se muškarci ređe odlučuju za to da prijave ove oblike nasilja, ali sam i pored toga sigurna da su digitalnom nasilju češće izložene žene.
Da li je, paralelno sa zakonskim izmenama, potrebna dodatna edukacija mladih o tome šta predstavlja “osvetnička pornografija”, koliko je opasna i na koji način ih novi zakon štiti?
– Apsolutno da. Zakon je važan, ali bez edukacije i informisanja mladih ostajemo u začaranom krugu. Neophodno je da mladi razumeju šta je pristanak, šta znači privatnost, koje su posledice deljenja sadržaja i kako mogu da reaguju ako se nađu u ulozi žrtve ili svedoka. Novi zakon ih štiti, ali edukacija im daje znanje, sigurnost i hrabrost da prepoznaju problem i prijave ga na vreme.
Generalno, da li je digitalno nasilje (bilo koja vrsta — “osvetnička pornografija”, pretnje, vređanje) u porastu ili padu?
– Digitalno nasilje je u porastu, ali raste i njegova vidljivost. Danas se više slučajeva prijavljuje jer postoji veća svest, više mehanizama za pomoć i sve vidljivija rasprava u javnosti o toj temi. Povećana upotreba interneta, posebno među mladima, širi prostore u kojima nasilje može da nastane. Zato nam je važno da uz zakonske izmene radimo i na prevenciji, edukaciji i boljem reagovanju institucija.
Da li deca prepoznaju sve oblike digitalnog nasilja, šta kažu istraživanja?
– Istraživanja pokazuju da deca najčešće prepoznaju osnovne oblike nasilja- vređanje, ismevanje, pretnje, ali teže uočavaju sofisticiranije forme, poput manipulacije sadržajem, deljenja fotografija bez pristanka ili otkrivanja privatnih podataka. Posebno zabrinjava što se devojčice češće osećaju krivim ili postiđenim, pa ne prijavljuju takva iskustva. Zato je važno kontinuirano raditi sa decom, roditeljima i nastavnicima na razumevanju svih oblika digitalnog nasilja.
Na koji način se boriti danas protiv digitalnog nasilja?
– Borba mora biti istovremeno preventivna, zaštitna i represivna. To znači: jačanje digitalne pismenosti i obrazovanja, stvaranje sigurnih kanala za prijavu i psihosocijalnu podršku, ali i jasan i brz odgovor pravosudnih organa. Važna je i saradnja sa društvenim mrežama i tehnološkim kompanijama, kako bi se sadržaj uklonio na vreme. Samo spoj edukacije, podrške žrtvama i efikasnog kažnjavanja daje stvarne rezultate.
Nacionalna platforma
“Čuvam te” za bezbedeno korišćenje interneta
Upravo u okviru zaštite od digitalnog nasilja pokrenuta je i platforma „Čuvam te“. Šta sve možemo naći na toj platformi, šta ona, zapravo, sve nudi?
– „Čuvam te“ je nacionalna platforma koja objedinjuje informacije, savete i alate za zaštitu od nasilja koje uključuje decu, uključujući digitalno nasilje. Sadrži jasna uputstva kako prepoznati nasilje, kome se obratiti, kako bezbedno koristiti internet i kako reagovati u situaciji kada je dete izloženo riziku. Platforma nudi i materijale za roditelje, nastavnike i stručnjake, kao i kanale za prijavu nasilja. Cilj je da svaki građanin ima dostupno pouzdano, jasno i praktično mesto za pomoć i informacije.
Autor: Jelena Vukić
Foto: Dejan Stanković
- Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.
