Krsna slava je tradicionalni običaj koji praktikuju pravoslavne hrišćanske porodice na teritoriji Srbije, proslavljajući porodičnog sveca zaštitnika kao značajan porodični praznik.
Ovaj običaj okuplja celu porodicu i prijatelje, a za njegovo obeležavanje neophodni su slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveća.
Pre slave, sveštenik dolazi u kuću kako bi osveštao vodicu, koja će kasnije biti upotrebljena za pripremu slavskog kolača. Domaćinstvo priprema činiju sa vodom, bosiljak, sveću, kandilo i tamjan, koji se pali ispred ikone. Osveštana vodica se smatra svetinjom.
Na dan slave, domaćica mesi slavski kolač koristeći pšenično brašno i osveštanu vodu. Kolač se ukrašava različitim motivima od testa i simbolizuje Hrista kao hleb života. Tokom rezanja kolača, koristi se vino koje simbolizuje krv Hristovu.
Slavska sveća, koja treba biti od pravog voska, pali se na dan slave, pre rezanja kolača. Domaćin se prekrsti, pomene Boga i sveca zaštitnika, celiva sveću i pali je, simbolizujući svetlost nauke Hristove. Sveća gori tokom celog dana.
Slavsko žito se priprema uoči slave od pšeničnog zrna, koje se ukuva, procedi, osuši i melje. Umešano sa šećerom, orasima i limunovom koricom, stavlja se u činiju sa svećom na sredini.
Žito simbolizuje večni život, smrt i vaskrsenje, predstavljajući novo rađanje iz semena.
Na dan slave, u crkvu se nose slavski kolač, žito i vino, gde sveštenik vrši osveštavanje i blagosiljanje. Slava može biti mrsna ili posna, u zavisnosti od vremena posta, a gozba uključuje bogat izbor hrane.
Krsna slava se zadržala samo kod Srba, zahvaljujući Svetom Savi, koji je preimenovao paganske idole i liturgijski ih sistematizovao. Pojam “Krsna slava” prvi put je zabeležen u Ohridu 1018. godine i prenosi se sa oca na sina, dok ćerka udajom uzima muževljevu slavu.
Najčešće slave
- Sveti Nikola (Nikoljdan) – 19. decembra
- Arhanđel Mihajlo (Aranđelovdan) – 21. novembra
- Sveti Georgije (Đurđevdan) – 6. maja
- Sveti Jovan Krstitelj (Jovanjdan) – 20. januara
I gradovi i sela imaju svog sveca
Veliki broj gradova, sela i političkih stranaka ima svog sveca zaštitnika. Na primer, slava Beograda je Vaznesenje Gospodnje.
Foto: Pixabay
