Pristupačnost za osobe sa invaliditetom je ključna za postizanje ravnopravnosti i socijalne inkluzije. U Srbiji, iako je postignut određeni napredak, još uvek postoje značajni izazovi u pogledu pristupačnosti javnih prostora i objekata.
Zakon postoji, ali…
Zakon o pristupačnosti objekata i javnih prostora, usvojen 2006. godine, obavezuje sve nove zgrade i infrastrukturu da budu prilagođene osobama sa invaliditetom. Međutim, mnogi objekti koji su izgrađeni pre donošenja ovog zakona nisu prilagođeni, a rekonstrukcija često izostaje. Na primer, u Beogradu mnogi stariji objekti, kao što su stari gradski hoteli, muzeji i institucije, nemaju liftove, rampu za osobe u invalidskim kolicima, ili pristup WC-ima koji su prilagođeni.
Jedan od problema je i neprilagođenost javnog prevoza. Iako su u poslednjih nekoliko godina uvedena neka pristupačna vozila, mnoge autobusi i tramvaji i dalje su teško dostupni za osobe sa invaliditetom. U manjim gradovima situacija je još lošija, gde čak i taksi usluge nisu prilagođene potrebama osoba sa invaliditetom.
U praksi mnogi objekti nedostupni
Pored toga, iako postoje zakonodavni okviri, u praksi mnogi objekti i prostori nisu u potpunosti prilagođeni. Na primer, trgovine, restorani i kafići u Beogradu često nemaju adekvatne rampe ili WC-e za osobe sa invaliditetom. U Nišu, iako je grad započeo projekte za poboljšanje pristupačnosti, mnoge zgrade, uključujući ustanove kulture, još nisu prilagođene potrebama osoba sa invaliditetom.
Da bi se postigla potpuna ravnopravnost, neophodno je da država i lokalne samouprave ulože više u infrastrukturu koja će biti u potpunosti prilagođena. To uključuje izgradnju pristupačnih rampi, liftova, taktilnih staza. Takođe i obezbeđivanje pristupačnosti za osobe sa smanjenom mogućnošću kretanja u javnom prevozu. Takođe, važno je edukovati vlasnike privatnih objekata o značaju prilagodbe njihovih prostora.
Kroz kontinuirani rad i angažovanje svih sektora društva, moguće je stvoriti inkluzivnije i ravnopravnije društvo za sve.
