Najjednostavniji opis cirkularne ekonomije, kojoj se Evropska unija sve više okreće, krije se, zapravo, u životu kakav je postojao pre nekoliko decenija. Tada se stvari nisu menjale čim bi se pojavila prva mana.
Cipele su se nosile kod obućara, odeća kod krojača, torbe kod tašnera, a pokvareni aparati kod majstora. Stvar se popravljala i koristila sve dok je mogla da služi, obično godinama, pa i decenijama.
PROČITAJTE JOŠ: Tekstilni otpad
U takvom načinu života stari zanati imali su važno mesto. Svako mesto imalo je obućara, krojača, bravara, časovničara i servisera koji su znali da poprave ono što danas često odmah zamenimo novim. Ljudi nisu razmišljali o tome da li je nešto staro, već da li može ponovo da bude korisno.
Danas se taj odnos prema stvarima ponovo prepoznaje kao deo cirkularne ekonomije. Suština je da se proizvodu produži život, da se ne baca prerano i da se što manje koriste novi resursi. Popravka, obnova i ponovna upotreba postaju važni odgovori na sve veću količinu otpada.
Brza moda
Posebno se to vidi kod odeće. Brza moda dovela je do toga da se garderoba kupuje često i jeftino, ali se mnogo kraće koristi. Tekstilni otpad danas predstavlja jedan od velikih ekoloških izazova.
Prepravka starog kaputa, zamena rajsferšlusa na jakni ili popravka kvalitetne obuće ponovo dobijaju smisao, ne samo zbog uštede, već i zbog manjeg opterećenja životne sredine.
Slična situacija je i sa kućnim aparatima. Nekada se frižider, šporet ili veš-mašina popravljali i koristili godinama. Danas se mnogi uređaji menjaju čim se pokvare, jer je kupovina novog često jednostavnija od popravke.
Popravka i otpad
Zbog toga Evropska unija kroz koncept „prava na popravku“ pokušava da podstakne proizvođače da prave dugotrajnije proizvode i obezbede dostupne rezervne delove.
Evropska komisija u okviru politike održivih proizvoda ističe da proizvodi treba da budu napravljeni tako da duže traju, da se lakše popravljaju i da se njihovi materijali mogu ponovo koristiti. Time se smanjuje količina otpada i potreba za novim sirovinama.
Povratak starih zanata ne znači vraćanje u prošlost, već ponovno vrednovanje znanja koje je nekada bilo deo svakodnevnog života.
Dobar obućar, krojač, tašnar ili serviser danas rade posao koji je povezan sa jednom od najvažnijih tema savremenog društva – kako da koristimo stvari duže i odgovornije.
