Sve više ljudi koji imaju manju parcelu razmišlja o sadnji borovnice, privučeni potražnjom za ovim voćem i cenom koja poslednjih godina privlači pažnju proizvođača. Tokom sezone 2026. godine otkupna cena kvalitetne borovnice prve klase u Srbiji kretala se oko pet do sedam evra po kilogramu, dok su cene u maloprodaji i na pijacama bile više (oko 1000 dinara).
Međutim, iza plodova koji postižu dobru cenu na tržištu krije se zahtevna proizvodnja i početno ulaganje. Pre nego što se zasadi prvi red, potrebno je izračunati troškove sadnica, pripreme zemljišta, sistema za navodnjavanje, đubriva i zaštite biljaka, ali i imati na umu da se na ozbiljniji rod čeka nekoliko godina.
Za mali porodični zasad često se kao početna površina uzima oko 10 ari. To nije velika plantaža, ali može biti dovoljno za proizvodnju koja zahteva pažljivo planiranje i redovnu negu.
Na ovoj površini može se zasaditi oko 300 do 400 sadnica, u zavisnosti od razmaka između biljaka i načina uzgoja. Cena jedne sadnice zavisi od sorte, starosti i kvaliteta sadnog materijala, ali se najčešće kreće oko nekoliko evra po biljci. Samo za sadnice za 10 ari potrebno je izdvojiti približno od 1.500 do 4.000 evra.
Međutim, sadnice su samo početak ulaganja. Borovnica traži posebne uslove, pre svega kiselo zemljište. Zbog toga je pre sadnje važno uraditi analizu zemlje i, ukoliko je potrebno, prilagoditi parcelu potrebama biljke.
Velika stavka je i navodnjavanje. Borovnica ima plitak koren i osetljiva je na nedostatak vode, posebno u periodu formiranja plodova. Zbog toga se u ozbiljnim zasadima gotovo uvek postavlja sistem „kap po kap“. U troškove treba uračunati cevi, kapaljke, filtere i rešenje za dovod vode do biljaka.
Proizvođači moraju da računaju i na troškove đubriva, zaštitnih sredstava, malča za očuvanje vlage i suzbijanje korova, kao i zaštite od ptica pred berbu.
Kada se saberu sadnice, priprema zemljišta, sistem za navodnjavanje, đubrenje i osnovna oprema, početno ulaganje za 10 ari može okvirno iznositi od 5.000 do 10.000 evra, a konačna suma zavisi od stanja parcele i nivoa opremljenosti zasada.
Borovnica ne donosi zaradu odmah nakon sadnje. Prvi plodovi mogu se pojaviti već nakon nekoliko godina, ali se ozbiljniji rod očekuje kasnije. U zavisnosti od sorte i uslova uzgoja, biljke punu proizvodnju najčešće dostižu oko pete ili šeste godine.
U proizvodnji sve više prostora dobijaju i digitalni alati. Veštačka inteligencija ne mora za male proizvođače da znači skupe sisteme i veliku opremu. Ona može pomoći kroz aplikacije koje prate vremenske uslove, daju upozorenja o mogućim problemima i pomažu u planiranju radova u zasadu.
