Dok obilazi voćnjak ili njivu, poljoprivrednik danas ne mora da čeka da golim okom primeti prve znake bolesti biljaka. Dovoljno je da mobilnim telefonom fotografiše list ili plod, a aplikacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji za nekoliko sekundi može da ukaže na mogući problem i predloži dalje korake. Tehnologija koja je donedavno delovala kao naučna fantastika postaje deo svakodnevnog rada na gazdinstvima širom sveta, a sve češće i u Srbiji.
Kako funkcioniše
Veštačka inteligencija u poljoprivredi ne znači da će računari zameniti agronome ili proizvođače. Njena uloga je da obradi veliku količinu podataka i pomogne poljoprivrednicima da lakše donesu odluke. Podaci prikupljeni sa satelita, dronova, meteoroloških stanica i senzora postavljenih u zemljištu analiziraju se u realnom vremenu. Na osnovu toga proizvođač dobija preporuke kada treba navodnjavati useve, gde postoji povećan rizik od pojave bolesti ili štetočina i kako da efikasnije koristi đubrivo.
PROČITAJTE JOŠ: Organska poljoprivreda- kako do zdravije hrane
Ovakva rešenja već se primenjuju u voćarstvu, vinogradarstvu i ratarstvu. Pojedine aplikacije mogu da prepoznaju prve simptome bolesti biljaka, procene stepen zrelosti plodova ili upozore na vremenske prilike koje bi mogle da ugroze rod. Dronovi omogućavaju pregled velikih parcela za kratko vreme, pa proizvođači mogu brže da reaguju i smanje gubitke.
Preporuka i Evropske komisije
Digitalizacija poljoprivrede jedan je od prioriteta i u Evropskoj uniji. Evropska komisija navodi da primena novih tehnologija može da doprinese održivijoj proizvodnji, racionalnijem korišćenju vode i đubriva, kao i smanjenju negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Istovremeno, cilj je da proizvođači uz manje troškove ostvare stabilnije i kvalitetnije prinose.
Iako je interesovanje za ove tehnologije u Srbiji sve veće, njihova primena još nije široko rasprostranjena. Veća gazdinstva lakše ulažu u savremenu opremu, dok se manji proizvođači najčešće oslanjaju na besplatne ili povoljnije digitalne alate dostupne putem mobilnih aplikacija. Izazovi su i dalje visoka cena opreme, nedovoljna digitalna pismenost dela poljoprivrednika i ograničen pristup brzom internetu u pojedinim ruralnim područjima.
