Prvu platu Anđelka Sajevac (33) više i ne pamti. Ali dobro pamti šta joj je posao doneo – osećaj da može sama. Da ode na letovanje, u bioskop, da kupi sebi šta želi…
Za ovu mladu ženu sa lakim intelektualnim teškoćama posao nikada nije bio samo pitanje zarade, već prilika da postane samostalnija i (s)kroji život po svojoj meri.
Danas Anđelka u Pančevu radi nekoliko poslova. U kompaniji “Imperial Group” već pet godina održava kancelarije i stambene zgrade. Pored toga, već dve godine prodaje časopis “Lice ulice” u ovom gradu, a poslednjih godinu dana radi i kao spremačica u jednoj advokatskoj kancelariji. Ima svoju rutinu, obaveze i svoj zarađeni novac.
Trema i uhodavanje
– Bilo je teško kad sam počela. Bilo je tu svašta, grešila sam, ali sad se stvarno trudim da toga više ne bude – iskreno objašnjava Anđelka na početku razgovora za Globalnu mrežu.
Do prvog radnog angažmana došla je uz podršku Udruženja „Na pola puta”, koje ju je povezalo sa kompanijom „Imperial Group”. Tamo je najpre počela da sprema kancelarije, a vremenom je preuzela i održavanje zgrada.
-U okviru “Imperial Group” spremam i zgrade. U početku sam imala četiri-pet zgrada, pa sam spala na dve, pa dobila još jednu. Taj posao radim četvrtkom, a u advokatskoj kancelariji radim tri puta nedeljno – ponedeljkom, sredom i petkom- dodaje.
Najviše joj odgovara upravo posao u advokatskoj kancelariji.
– Tamo je mnogo lakše da radim zato što leti bude klima upaljena, a zgrade kad radim bude i hladno i na otvorenom i kiša upada. Ali navikla sam se ja na to, nije ništa strašno. Prodajem i časopis “Lice ulice”. U početku sam imala tremu kad sam počela da prodajem, ali sam se uhodila- priča Anđelka.
– Tamo je mnogo lakše da radim zato što leti bude klima upaljena, a zgrade kad radim bude i hladno i na otvorenom i kiša upada. Ali navikla sam se ja na to, nije ništa strašno. Prodajem i časopis “Lice ulice”. U početku sam imala tremu kad sam počela da prodajem, ali sam se uhodila- priča Anđelka.
Najvažnije joj je što ima svoj novac, što ne zavisi od bilo koga, ističe, i što sama može da isplanira na šta će potrošiti platu.
– Ne moram da zavisim ni od koga, da li ću imati da platim letovanje ili zimovanje, nego imam svoje zarađene pare, uštedene i od toga platim sve što mi treba – kaže ponosno Anđelka, kao i da čim dobije platu deo novca odvaja za ono što najviše voli- putovanja:
– Imam ja svoju slamaricu gde čuvam pare da bih imala od čega da plaćam letovanje, zimovanje, da odem u bioskop.
Čim krene da priča o putovanjima, osmeh joj ozari lice.
Čim krene da priča o putovanjima, osmeh joj ozari lice.
– Volim da putujem. Ja sam svetski putnik. Kad mi kažu da idemo, ja odmah pakujem moje krpice- navodi.
Na putovanja ide sa drugarima iz kućnih zajednica, a volela bi da poseti Solun i Drvengrad zbog “onih drvenih lepih kućica”.
Put do samostalnog života
Anđelka je završila Specijalnu školu “Mara Mandić” u Pančevu i to tri smera- za krojača, cvećara i limara.
– Meni se sve sviđalo u školi, htela sam što duže da budem tamo, samo da ne odem iz hraniteljske porodice (Anđelka je bila u tri hraniteljske porodice, od druge do 26. godine). Najviše mi se sviđa to za krojača, da šijem, krojim, znam nešto i oko cveća, da presađujem – ističe ona.
Nakon završetka školovanja i izlaska iz sistema hraniteljstva, počela je da živi u kućnoj zajednici – sistemu stanovanja uz podršku (vidi okvir dole).
Živi u trosobnom stanu sa Sofijom i Đoletom. Participaciju u troškovima stanovanja pokriva nasleđenom porodičnom penzijom.
– Živim sa još jednom drugaricom i jednim drugom i tu mi je lepo. Lepo se slažemo, družimo. Budu čarke, kao i u svakoj porodici, ali jedni drugima pomažemo svakodnevno – kaže Anđelka.
Njima je obezbeđena dvadesetčetvoročasovna podrška asistenata koji se smenjuju i pomažu u aktivnostima gde je podrška potrebna.
Međutim, Anđelka je u velikoj meri samostalna- ide u nabavku, kod lekara, na posao.
Za poslodavce koji se dvoume da zaposle osobu sa invaliditetom Anđelka ima jednostavnu poruku:
– Da probaju da zaposle. Pa ako ide, ide. Ako ne probaš, ne možeš ni da znaš da li će ti ići taj posao ili neće.
Šta je stanovanje uz podršku i zašto je važno
Marina Kurilj iz Udruženja “Na pola puta”, koje pruža i uslugu stanovanja uz podršku u Pančevu, objašnjava da ova usluga socijalne zaštite podrazumeva da pružalac usluge, u ovom slučaju Udruženje “Na pola puta” za svoje korisnike pruža podršku da žive samostalno u stanovima, s tim da imaju podršku asistenta onoliko koliko im je potrebna.
Cilj je da osobe sa invaliditetom žive u svojim zajednicama, a ne u institucijama.
– To su redovni stanovi u redovnim stambenim zgradama. Korisnici imaju podršku asistenata onoliko koliko im je potrebna i u onim aktivnostima gde im je potrebna – ističe Kurilj.
Ova usluga se realizuje uz finansijsku podršku Grada Pančeva, a korisnici učestvuju u troškovima života u skladu sa svojim mogućnostima. Stanovi u kojima danas žive su u vlasništvu navedenog udruženja.
Projekat “Korak ka samostalnosti – podrška zapošljavanju mladih sa invaliditetom” realizovan je uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije
