Digitalno nasilje među srednjoškolcima često počinje „sitnim vređanjem” u odeljenskim grupama na Viberu i Vocapu, a može prerasti u javno ponižavanje, zloupotrebu fotografija i ozbiljno uznemiravanje učenika, zbog čega je za njegovo sprečavanje potrebno uključiti školu, roditelje i nadležne institucije, smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Kako se komunikacija mladih sve više odvija u digitalnom prostoru, granica između „šale” i nasilja postaje sve manje vidljiva, dok posledice po učenike mogu biti ozbiljne – od povlačenja i uznemirenosti do problema sa praćenjem nastave i svakodnevnim funkcionisanjem.
– Prvo vređanje, ono sitno, počinje preko Vibera, Vocapa i ostalih društvenih mreža, Fejsbuka i Instagrama. Svako odeljenje pravi grupe i tu krene sitno vređanje – kaže Antić na početku razgovora za Globalnu mrežu.
Poseban problem, dodaje, predstavlja objavljivanje fotografija učenika sa namerom da budu ismejani ili poniženi, često putem lažnih profila, zbog čega je teško utvrditi ko stoji iza objave. Situaciju dodatno komplikuje razvoj veštačke inteligencije, koja se sve više koristi za pravljenje i menjanje fotografija.
Zbog toga, smatra, u rešavanje slučajeva moraju biti uključeni i stručnjaci za visoke tehnologije, dok škola mora brzo da reaguje i sarađuje sa roditeljima, psihologom, socijalnim radnikom i drugim nadležnim institucijama.
Posebno upozorava na posledice koje nasilje može ostaviti na učenika koji ga trpi.
– Taj učenik koji je maltretiran je uznemiren, ne može da prati nastavu, dezorijentisan je. Tu mora da se uradi da je ta mera jaka i efikasna – kaže Antić.
Smatra da škola mora da ima jasne i ozbiljne mere prema učenicima koji vrše nasilje, uključujući i mogućnost privremenog udaljavanja sa nastave dok traje disciplinski postupak, uz druge propisane sankcije. Istovremeno, prevencija mora početi pre nego što do incidenta dođe.
– Ono što škola treba da uradi je ta preventiva, da roditelje na roditeljskom, naročito prvom, upozna sa merama i kaznama – objašnjava Antić, uz upozorenje da se problem može brzo razviti ukoliko se na njega ne reaguje.
Učenici moraju znati da nasilje nije šala
Da bi učenici umeli da prepoznaju vređanje, ponižavanje, širenje glasina ili isključivanje iz onlajn grupa kao oblike nasilja, Antić smatra da je neophodna kontinuirana edukacija nastavnika, roditelja i učenika.
– Budite ubeđeni da i nastavnici nisu toliko tehnički pripremljeni. On treba da bude upoznat, da ide na seminare iz te oblasti – navodi Antić.
Važnu ulogu imaju i radionice, posebno u manjim grupama, u kojima učenici mogu da rade na konkretnim primerima.
– Radionicki tip nastave je jako bitan. Da učestvuju u radu, u manjim grupama i konkretno. Deca brzo kapiraju – dodaje.
Takve radionice, prema njegovim rečima, trebalo bi da vode psiholozi i stručnjaci za digitalno nasilje, a škole bi trebalo da angažuju specijalizovane predavače i za učenike i za nastavnike.
Prevencija mora biti deo svakodnevnog rada škole
Antic smatra da se problem ne može rešavati samo kada se nasilje već dogodi, vec da prevencija mora postati deo svakodnevnog rada škole. Važno je, dodaje, da se deci objasni kako nasilje nastaje i kako da ga prepoznaju, ali i da znaju kome da se obrate. Kao jedan od načina prijavljivanja Antić preporučuje platformu „Čuvam te”, a smatra da slučaj treba prijaviti i Ministarstvu prosvete.
Digitalno nasilje, podseća, ne završava se u školskom dvorištu. Iako se često događa van škole, njegove posledice učenik donosi u učionicu.
– Nije nasilje samo u školi, nego i u kući. Obično škola kaže: “Nije u školi, van škole je”. Ne, škola je dužna da primeni mere i kad se nešto dešavalo van škole – ističe.
Zato je, prema njegovom mišljenju, najvažnije da učenik na vreme prepozna nasilje, da ne ćuti kada ga vidi i da zna kome da se obrati, dok škola mora da razvija kulturu ponašanja i odgovornosti i reaguje pre nego što „sitno vređanje” preraste u ozbiljan problem.
“Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.”
