Industrijska proizvodnja potpuno je istisla sa tržišta zanate- veštinu ručne izrade određenog predmeta. Opstao je mali broj njih, zbog čega je država preko Ministarstva privrede pokrenula niz akcija za njihovo očuvanje, uključujući i promociju i izdavanje posebnih sertifikata.
Starim i umetničkim zanatima se smatraju grnačrska, kazandžijska, jorgandžijska, sapundžijska, slikanje na tekstilu i slične delatnosti. U Srbiji nešto više od 1000 preduzetnika čuva tradiciju starih zanata.
Ministarstvo privrede, sa željom rada na podizanju svesti o značaju očuvanja i revitalizacije starih zanata ali i poboljšanja postojećih radnih mesta i stvaranja uslova za otvaranje novih, od 1997. Godine dodeljuje “Sertifikat za stare i umetničke zanate i domaće radinosti”.
Jedan od starih zanata, koji spada u red najtežih, jeste kovački zanat. Zahteva ogroman fizički napor. Nekad je svako selo imalo kovača, a danas se retko gde može čuti zvuk kovačkog čekića.
Ćilimarstvo – jedinstvena veština tkanja kvalitetnih tepiha, spada u red najstarijih zanata u našoj zemlji. Zahteva geometrijsku preciznost i izuzetnu veštinu, a opstalo je i održava se najviše zahvaljujući tkaljama koje ovaj zanat neguju decenijama.
Pirotski ćilimi su najpoznatiji i jedan od zaštitnih simbola ovog zanata u Srbiji. Zbog svog značaja za kulturu zemlje, izrada ćilima je upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog blaga Republike Srbije.
U grupi najstarijih zanata u našoj zemlji su i sajdžije- časovničari,
kao i grnčarstvo.
Foto: Pixabay
