Iako je zakon poznat kao „Svoj na svome” u javnosti predstavljen kao pojednostavljena procedura za upis prava na nepokretnostima, u praksi se građani najčešće suočavaju sa dva konkretna pitanja: da li ima smisla podneti prijavu ako dokumentacija nije kompletna i kako postupiti kada je nelegalan samo deo stana, poput terase ili ostave. Za građane koji se nalaze u takvim situacijama, presudno je da ispoštuju rok za podnošenje prijave, jer se dokumentacija u odredenim slučajevima može naknadno dopuniti.
ŠTA AKO NEMA SVE DOKUMENTACIJE U TRENUTKU PRIJAVE
Jedna od najčešćih zabluda među građanima jeste da se prijava ne može podneti dok se ne pribavi sva potrebna dokumentacija. U okviru zakona „Svoj na svome” to, međutim, nije pravilo.
Postupak je zamišljen tako da se u prvom koraku podnosi prijava, čime se građanin „uvodi” u sistem i obezbeduje da je zahtev podnet u zakonskom roku. Tek nakon toga, u toku postupka, nadležni organ može zatražiti dopunu dokumentacije.
U praksi to znači da građani mogu da se prijave i ako: još uvek čekaju ostavinsko rešenje, pribavljaju izvod iz katastra, čekaju određena uverenja ili tehničku dokumentaciju.
Ključno je da postoji realna mogućnost da se dokumentacija naknadno pribavi. Sam nedostatak papira u trenutku prijave ne znači automatsko odbijanje zahteva.
Pravni strucnjaci upozoravaju da je propuštanje roka za prijavu daleko veći problem od nepotpune dokumentacije, jer se rok ne može naknadno „otvoriti”, dok se papiri u većini slučajeva mogu dopuniti.
KADA JE NELEGALAN SAMO DEO STANA: TERASA, OSTAVA, DOGRADNJA
Druga česta situacija odnosi se na stanove ili kuče koji su već legalizovani i upisani, ali imaju nelegalno izveden samo jedan deo – najčešće zatvorenu terasu, proširenu lođu, dodatnu ostavu ili pomoćnu prostoriju.
U tim slučajevima građani ne podnose prijavu za ceo stan, već isključivo za deo koji nije evidentiran u katastru. To praktično znači:
– osnovni, već legalni deo stana nije predmet postupka,
– prijava se odnosi samo na nelegalni deo,
– u zahtevu se jasno navodi da se traži evidentiranje i upis tog konkretnog prostora.
Dokumentacija koja se prilaže odnosi se upravo na taj deo i obično obuhvata:
– dokaz o vlasništvu nad osnovnim stanom (list nepokretnosti, ugovor, ostavinsko rešenje),
– opis ili skicu nelegalnog dela,
– eventualni geodetski snimak ili tehnički opis, ako ga organ naknadno zatraži,
– izjavu stranke da se postupak vodi samo za nelegalni deo
Postojanje legalnog dela nekretnine ne predstavlja prepreku, već se u praksi posmatra kao olakšavajuća okolnost, jer je jasno da se ne radi o celokupnom nelegalnom objektu, vćc o parcijalnom odstupanju od dozvoljenog stanja.
GDE I KAKO SE PODNOSI PRIJAVA
Prijava po zakonu „Svoj na svome” može se podneti:
– elektronski, putem portala eUprava i posebne platforme namenjene ovom postupku,
– lično, u jedinicama lokalne samouprave,
– preko Pošte Srbije, gde građani mogu dobiti pomoć pri popunjavanju prijave.
Elektronsko podnošenje omogućava da se prijava preda i bez kompletne dokumentacije, uz naknadno dostavljanje traženih papira u daljem toku postupka.
ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA
Rok za podnošenje prijava po zakonu „Svoj na svome” ističe 6. februara 2026. godine. Nakon isteka tog roka, prijave se više ne mogu podnositi, bez obzira na to da li je dokumentacija u meduvremenu pribavljena.
Foto: Globalna mreža
