Planeta Zemlja je kuća svih nas, ono što nas sve spaja. Da bismo tu kuću ostavili u dobrom stanju generacijama koje dolaze moramo da je bolje čuvamo. Suočene sa brojnim problemima – klimatskim promenama, efektom stakene bašte, globlnim zagrevanjem, poremećajem biodiverziteta, vlade mnogih država poslednjih decenija svoje politike usmeravaju ka čuvanju životne sredine i smanjenju zagađenja planete.
Međutim, ono što mnogi od nas zaboravljaju, oslanjajući se upravo na postupke država, jeste da i sami u svakodnevnom životu možemo mnogo toga da uradimo kako bismo dali svoj doprinos u očuvanje planete i prirode. Dovoljno je samo da malo korigujemo navike. Iako pojedinac nije veliki zagađivač, nas milion jesmo. Zato je bitno probuditi ekološku svest u svakom pojedincu. Potrebno je da mislimo globalno i delujemo lokalno.
Ne – plastičnim kesama
Plastične kese se raspadaju 1.000 godina. Treba li bolji razlog za smanjenje i prestanak njihove upotrebe? Umesto njih neka vam ceger uvek bude pri ruci.
Ako već morate koristiti papir – koristite reciklirani. Pravljenjem papira od recikliranog materijala troši se 40% manje energije nego da ga pravimo od vlakana drveta. Ako ne morate printati mailove – nemojte. Sve sa ciljem da sačuvamo što više šume, naravno. Takođe, bitno je da papir, karton, palete i ostalu drvenu građu recikliramo. Na ovaj način se smanjuje potreba za sečom šuma, a time i čuvamo prirodno stanište biljaka i životinja i smanjujemo zagađenje planete.
Da – štednji vode i struje
Veliki problem je i neravnomerna potrošnja vode na planeti. Zato se potrudite da uđe u naviku da zatvarate slavinu dok perete zube jer na taj način možete dugoročno uštediti dosta litara vode. Kupanje u kadi nije ekonomično i zato vam savetujemo tuširanje, jer se za jedno kupanje u kadi potroši tri puta više tople vode nego za tuširanje.
Što se tiče struje, naviknite se da gasite sijalice u prostorijama u kojima ne boravite. Izbor sijalica takođe može bitno uticati na potrošnju struje. Zamenite u stanu i kući žuto svetlo belim, i zamenite obične sijalice štedljivim.
Takođe, bilo bi dobro da punjač za telefon potpuno isključite iz struje kada telefon nije priključen jer on, bez obzira na to, troši električnu energiju.
Reciklirajte!
U Srbiji godišnje nastane i do 1,7 tona otpada po stanovniku, a to može znatno da se smanji reciklažom. Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće, kako bi se stvorio nov proizvod. Recikliranjem dajemo nov život otpadu. Umesto da završi na deponiji, otpad postaje resurs koji se koristi iznova i iznova. Treba da težimo tome da naš uticaj na prirodu bude pozitivan. Primeri su brojni. Reciklažom stakla smanjuje se potreba za korišćenjem novog materijala kao što je pesak, što je naročito važno jer se zalihe peska u svetu smanjuju.
Recikliranjem smanjujemo zagađenost vode. Velika količina otpada završava u okeanima i rekama, pogotovo kada je u pitanju plastika, te se stanište rečnih i morsklih životinja uništava. Kada je voda zagađena, ona dospeva u zemljište, a iz zemljišta stiže do biljaka. Lanac se nastavlja dalje. Od biljaka, zagađene materije stižu do životinja, a na kraju i do našeg tanjira. Plastika je u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Prema podacima Svetske otrganizacije za prirodu, nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike – proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda.
