Turšija je nezaobilazan deo zimnice u mnogim domaćinstvima, ali se i pored iskustva i pažnje često dešava da se pokvari. Promenjen miris, pena na površini ili sumnjiv sloj na tečnosti prvi su znaci koji izazivaju dilemu: da li je turšija bezbedna za upotrebu ili mora da se baci?
Domaćice upozoravaju da u nekim slučajevima turšija može da se sanira, ali postoje i jasni znakovi kada je konzumacija rizična i kada joj nema spasa.
Kada turšija može da se spasi
Ako je reč o fermentisanoj turšiji (bez dodatka sirceta), pojava tankog beličastog sloja na površini tečnosti najčešće ne znači da je turšija pokvarena. Reč je o takozvanom kahm kvascu, koji nastaje usled kontakta sa vazduhom. U tim slučajevima turšija se može spasiti ukoliko nema drugih znakova kvarenja.
Povrće treba da bude čvrsto, bez sluzavog sloja, a miris blago kiselkast i prijatan. Beli film se pažljivo uklanja, povrće koje je bilo iznad tečnosti izbacuje se, a turšija se može preliti novim, prokuvanim i ohlađenim rastvorom vode i soli ili sirćeta. Nakon toga preporučuje se čuvanje u frižideru i brza potrošnja.
Kada turšiji nema pomoći
Postoje situacije u kojima se turšija ne sme spasavati. Svaka pojava budi – bez obzira na boju – jasan je znak da je zimnica nebezbedna za upotrebu. Takođe, ako je tečnost sluzava, povrće mekano i raspadnuto, ili se oseća jak, neprijatan miris truleži, turšiju treba bez odlaganja baciti.
Kako sprečiti kvarenje turšije
Najčešći uzrok kvarenja je kontakt povrća sa vazduhom. Povrće mora uvek biti potpuno potopljeno u tečnost, a tegle i pribor temeljno oprani i sterilisani. Količina soli ili sirćeta mora biti precizna, jer preslab rastvor pogoduje razvoju bakterija.
Nakon završetka fermentacije, turšiju je najbolje čuvati na hladnom mestu ili u frižideru, kako bi se procesi kvarenja usporili.
