Malo je biljaka koje su istovremeno jako zdrave, a sa druge strane, do te mere lake za sadnju i održavanje, da se praktično same neguju, kao što je zelje.
Zelje je višegodišnja biljka koja se bere u rano proleće i koristi se za čorbe, sarmice ili pite.
Sadi se uglavnom u jesen, i to u septembru, ili u rano proleće. Kako ova biljka ne treba da bude izložena suncu, a bujno raste, pa joj treba i dosta prostora, pažljivo isplanirajte mesto za zelje u bašti.
Sadi se u redovima, razmak između redova treba da bude oko 50 centimetara. Seme stavljate na dubini oko dva, tri centimetara, a razmak u lejama/redovima treba da bude između 20 i 30 centimetara. Ovoliki razmak u jednoj leji je nephodan jer raste bujno. Zelje ne voli ni previše vlažno zemljište. U prvoj godini se ova biljka okopava, navodnjava i prehranjuje.
Pročitajte još: Šta se sadi u aprilu: Vreme je za grašak, kukuruz, paradajz…
Međutim, i da ne ispoštujete nužno sva ova pravila, mala je verovatnoća da vam bašta neće biti puna zelja. Ono što je još važno, ova biljka je otporna i na hladnoću.
Koristi? Brojne. Sadrži dosta vitamina C i minerala i to gvožđe, fosfor, kalcijum. Bogata je ugljenim hidratima, belančevinama, celulozom.
Ipak, ono po čemu je zelje najpoznatije je njegova uloga prirodnog borca protiv anemije.
Dobro je, takođe, i za snižavanje krvnog pritiska, kao i za bolje varenje.
Autor fotografija: Pixabay
